Клуб борилачких спортова „Наисус“ је свог главног тренера – Небојшу Анђелковића, и ове године послао за Кореју. Циљ пута јесте унапређење рада полазника Клуба. Ове године је Небојша имао прилику да упозна легендарног Shin Chul Kang-а (9.ДАН).
Сабуним Shin Chul Kang (галерија) наредне године пуни 70 година. Међутим, држање и кретање не говоре у прилог томе. Напротив. Чини се да је човек у раним 30-тим годинама. Док са једне стране плени младалачким духом, са друге исијава мудрост и аура старих мајстора. Као да се дух свих великана теквондоа и претеча истог слио у једну особу.
Shin Chul Kang и Небојша Анђелковић
Након 2.светског рата вежбање борилачких вештина се одвија у специјалним школама – kwan-овима. Буквалан превод речи kwan је „место под кровом где се једе“ али се преводи и као зграда, библиотека, палата, и сл. Значење ових училишта јесте да они који су гладни сазнања, могу добити адекватно знање. Једна од пет оригиналних школа јесте и Moo Duk Kwan. Рашчлањењем назива долази се и до објашњења имена. Moo – у свом симболу поседује реч стоп и реч оружје. У принципу се преводи као војничка или борилачка вештина. Duk – поседује реч мали кораци и реч морал. Превод је врлина, доброта, изазивање поштовања односно морално понашање. Имајући све у виду Moo Duk Kwan би се могао превести као школа борилачких врлина.
Упознавање уз чај (с лева на десно): професор Chang Hoo Lee, Небојша Анђелковић и Shin Chul Kang
Оснивач Moo Duk Kwan-а био је Hwang Kee, чији су први ученици били Jong Soo Hong као и Se Jun Oh. Наследник Jong Soo Hong и Moo Duk Kwan учења јесте Shin Chul Kang. Рођен након Корејског рата, од малена је васпитаван по начелима борилачких вештина. Иако је имао и спортских успеха, вештина као шири појам је превладавала. Теквондо у Ирану се рађа 1970.год., када корејски војни саветници односно мајстори теквондоа почињу да подучавају ову борилачку вештину. Све до 1985.год. Иран има веома мало спортских успеха. Те фамозне 1985.год. Теквондо федерација Ирана договара са Shin Chul Kang-ом да управо он буде тај који ће едуковати њихове тренере и инструкторе. Тада почиње нагли скок иранског теквондоа на међународној сцени и Иран постаје велесила. Од 1985. до 1995.год. води такмичарске тимове, да би 1996.год. био именован за Председника техничког комитета иранске теквондо федерације. 2014.год. добија највише признање Теквондо федерација Ирана а за 30 година рада и унапређења теквондоа у Ирану. Под његовим вођством створено је више светских и олимпијских првака.
Историјат Moo Duk Kwan учења – на слици Hwang Kee, Jong Soo Hong и Se Jun Oh.
Поред горе поменутог, јануара 1988.год. надомак Сеула, тачније у месту Suwon, оснива своју школу – Namchang Dojang. Управо на тој адреси је никло и боравило небројено шампиона и мајстора теквондоа. Син Hyung Jun и ћерка Yu Jin Kang су поред сурпуге велика подршка и ослонац великом мајстору. Yu Jin Kang је од своје осме године почела да ређа одличја. Прво јој је било 1997.год. на Теквондо ханмадангу. Након тога крећу припреме и учешћа на великим такмичењима. На светским првенствима се кити златним одличјима. Тиме исказује највиши степен поштовања и наслеђа очевог имена.
Указана част једне од групе вежбача а са професором Chang Hoo Lee, Небојшом Анђелковићем, Shin Chul Kang-ом и Yu Jin Kang
-
Видети а камо ли упознати живу легенду теквондоа – Shin Chul Kang-а, је сан који постаје јава. Боравити у постојбини теквондоа је несвакидашње. А разменити коју реч и видети где живи, ради и ствара велики мајстор, то је испуњење давне жеље. Заиста не знам шта је нестварније: да ли Сабуним Kang и његова породица или Namchang Dojang. У приземљу је прави музеј препун успомена – слика, акредитација, поклона добијених са свих страна света. Нађе се ту и неки од реквизита попут старог оклопа испуњеног бамбусовим штаповима. Такође су ту и добоци и појасеви великог мајстора, украшени различитим текстом. На спрату се налази салица у којој константно нека од група упија знање и искуство инструктора. Сада већ пријатељу професору Chang Hoo Lee-ју и мојој маленкости указали су част на једном од тренинга. Ту је и примајући уред испуњен књигама али и медаљама и пехарима Kang породице. Једном речју то је мали храм теквонодоа – прошлог, садашњег и будућег. Свето тројство ове древне борилачке вештине. – завршио је одушевљено главни тренер КБС Наисус-а – Небојша Анђелковић.