Klub borilačkih sportova „Naisus“ je svog glavnog trenera – Nebojšu Anđelkovića, i ove godine poslao za Koreju. Cilj puta jeste unapređenje rada polaznika Kluba. Ove godine je Nebojša imao priliku da upozna legendarnog Shin Chul Kang-a (9.DAN).
Sabunim Shin Chul Kang (galerija) naredne godine puni 70 godina. Međutim, držanje i kretanje ne govore u prilog tome. Naprotiv. Čini se da je čovek u ranim 30-tim godinama. Dok sa jedne strane pleni mladalačkim duhom, sa druge isijava mudrost i aura starih majstora. Kao da se duh svih velikana tekvondoa i preteča istog slio u jednu osobu.
Shin Chul Kang i Nebojša Anđelković
Nakon 2.svetskog rata vežbanje borilačkih veština se odvija u specijalnim školama – kwan-ovima. Bukvalan prevod reči kwan je „mesto pod krovom gde se jede“ ali se prevodi i kao zgrada, biblioteka, palata, i sl. Značenje ovih učilišta jeste da oni koji su gladni saznanja, mogu dobiti adekvatno znanje. Jedna od pet originalnih škola jeste i Moo Duk Kwan. Raščlanjenjem naziva dolazi se i do objašnjenja imena. Moo – u svom simbolu poseduje reč stop i reč oružje. U principu se prevodi kao vojnička ili borilačka veština. Duk – poseduje reč mali koraci i reč moral. Prevod je vrlina, dobrota, izazivanje poštovanja odnosno moralno ponašanje. Imajući sve u vidu Moo Duk Kwan bi se mogao prevesti kao škola borilačkih vrlina.
Upoznavanje uz čaj (s leva na desno): profesor Chang Hoo Lee, Nebojša Anđelković i Shin Chul Kang
Osnivač Moo Duk Kwan-a bio je Hwang Kee, čiji su prvi učenici bili Jong Soo Hong kao i Se Jun Oh. Naslednik Jong Soo Hong i Moo Duk Kwan učenja jeste Shin Chul Kang. Rođen nakon Korejskog rata, od malena je vaspitavan po načelima borilačkih veština. Iako je imao i sportskih uspeha, veština kao širi pojam je prevladavala. Tekvondo u Iranu se rađa 1970.god., kada korejski vojni savetnici odnosno majstori tekvondoa počinju da podučavaju ovu borilačku veštinu. Sve do 1985.god. Iran ima veoma malo sportskih uspeha. Te famozne 1985.god. Tekvondo federacija Irana dogovara sa Shin Chul Kang-om da upravo on bude taj koji će edukovati njihove trenere i instruktore. Tada počinje nagli skok iranskog tekvondoa na međunarodnoj sceni i Iran postaje velesila. Od 1985. do 1995.god. vodi takmičarske timove, da bi 1996.god. bio imenovan za Predsednika tehničkog komiteta iranske tekvondo federacije. 2014.god. dobija najviše priznanje Tekvondo federacija Irana a za 30 godina rada i unapređenja tekvondoa u Iranu. Pod njegovim vođstvom stvoreno je više svetskih i olimpijskih prvaka.
Istorijat Moo Duk Kwan učenja – na slici Hwang Kee, Jong Soo Hong i Se Jun Oh.
Pored gore pomenutog, januara 1988.god. nadomak Seula, tačnije u mestu Suwon, osniva svoju školu – Namchang Dojang. Upravo na toj adresi je niklo i boravilo nebrojeno šampiona i majstora tekvondoa. Sin Hyung Jun i ćerka Yu Jin Kang su pored surpuge velika podrška i oslonac velikom majstoru. Yu Jin Kang je od svoje osme godine počela da ređa odličja. Prvo joj je bilo 1997.god. na Tekvondo hanmadangu. Nakon toga kreću pripreme i učešća na velikim takmičenjima. Na svetskim prvenstvima se kiti zlatnim odličjima. Time iskazuje najviši stepen poštovanja i nasleđa očevog imena.
Ukazana čast jedne od grupe vežbača a sa profesorom Chang Hoo Lee, Nebojšom Anđelkovićem, Shin Chul Kang-om i Yu Jin Kang
-
Videti a kamo li upoznati živu legendu tekvondoa – Shin Chul Kang-a, je san koji postaje java. Boraviti u postojbini tekvondoa je nesvakidašnje. A razmeniti koju reč i videti gde živi, radi i stvara veliki majstor, to je ispunjenje davne želje. Zaista ne znam šta je nestvarnije: da li Sabunim Kang i njegova porodica ili Namchang Dojang. U prizemlju je pravi muzej prepun uspomena – slika, akreditacija, poklona dobijenih sa svih strana sveta. Nađe se tu i neki od rekvizita poput starog oklopa ispunjenog bambusovim štapovima. Takođe su tu i doboci i pojasevi velikog majstora, ukrašeni različitim tekstom. Na spratu se nalazi salica u kojoj konstantno neka od grupa upija znanje i iskustvo instruktora. Sada već prijatelju profesoru Chang Hoo Lee-ju i mojoj malenkosti ukazali su čast na jednom od treninga. Tu je i primajući ured ispunjen knjigama ali i medaljama i peharima Kang porodice. Jednom rečju to je mali hram tekvonodoa – prošlog, sadašnjeg i budućeg. Sveto trojstvo ove drevne borilačke veštine. – završio je oduševljeno glavni trener KBS Naisus-a – Nebojša Anđelković.